Jugoslovensko samoupravljanje i ekonomska demokratija danas

Snimak razgovora Aleksandra Matkovića i Petra Protića na temu “Sećanje na budućnost: jugoslovensko samoupravljanje i ekonomska demokratija danas”, održanog 30. januara 2017. u Domu kulture “Studentski grad”. Razgovor je bio deo ciklusa ’’Filozofiranje krize’’ u Klub-knjižari ’’Magistrala’’.

Opis događaja:
Kao što je u Jugoslaviji radničko samoupravljanje predstavljalo alternativu sovjetskom administrativnom socijalizmu i nadolazećoj (drakerovskoj) filozofiji moderne ekonomije, treba postaviti pitanje u kojoj meri samoupravljavanje može predstavljati alternativu današnjim sistemima; može li samoupravljanje da bude perspektiva levice za 21. vek i koliko je realan ovakav ekonomski program u doba kada je globalizacija izmenila snagu i uticaj nacionalnih država na domaće privrede?

Prema Borisu Kidriču, jugoslovenski eksperiment je predstavljao „juriš na nebo“ izvan sovjetskog modela, ali takođe izvan državnog kapitalizma: procesi socijalističke akumulacije, uvođenje dohotka kao ekonomskog podsticaja i radnih saveta te investicionih banki samoupravnih kombinata i ostalih institucionalnih tačaka samoupravnog socijalizma, predstavljali su specifičnost jugoslovenske putanje, različite od zapadnih odnosno istočnih modernizacijskih narativa. Međutim, samoupravni eksperiment, izveden u eri fordizma i kejnzijanizma, izgleda ipak nemoguć danas u okviru sistema koji se gradio rušeći upravo ta dva momenta – momenta masovne proizvodnje i masovne potrošnje te jake uloge državnih investicija. Drugim rečima, postavlja se pitanje o ulozi nasleđa i sećanja na samoupravljanje u kontekstu savremenog neoliberalizma, iz nekoliko razloga.

Pre svega, danas se sve manje suočavamo sa ekonomijama baziranim na proizvodnji, a sve više sa na ekonomijama baziranim na uslugama i znanju. Ako hoćemo, živimo u vremenu potrošnje, a ne proizvodnje. Logiku industrijskog kapitalizma smenio je finansijski kapitalizam i koncepcija firme u kojoj ljudska bića ne stvaraju i ne grade već predstavljaju snopove likvidnih sredstava (Espeland i Hirsh 1990: 79) koja mogu biti prodata, kupljena i potrošena. U potpunoj suprotnosti sa ovim bio je zamišljen jugoslovenski ekspiriment radničkog samoupravljanja. Štaviše, tradicija ekonomskog egalitarizma i kolektivne participacije, koja prethodi jugoslovenskom slučaju i njegovim teoretičarima, kao da je zaboravljena zajedno sa njime: od barselonskih prudonista i španskog samoupravljanja do britanskih guild socialists te francuskih i nemačkih radničkih saveza nakon pada Komune, ova tradicija ipak zahteva dublje promišljanje samoupravljanja kao istorijske tendencije socijalističkog antikapitalizma.

Ne bežeći od političke ideologije, pri čemu je diskutabilno koliko su ideje slobodnog socijalizma i diktature proletarijata bile ’’čisto’’ institucionalizovane, razgovaraćemo o karakteristikama samoupravljanja i sistemu obrnute piramide u kojem radnici odozdo kontrolišu procese proizvodnje putem radničkih saveta u preduzećima; kolektivno, demokratski donose najvažnije odluke o radu. Razmotrićemo i nasleđe time otvorene, ali često zaboravljene alternative: mogućnosti ekonomske demokratije

Link za Facebook najavu: https://www.facebook.com/events/428646860799681/

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s