Marksove beleške o klimatskim kolonijama: ekscerpti o Džonu Jitsu

Ovo je deo Marksovih beležaka o jednom nepoznatom engleskom autoru po imenu Džon Jits [John Yeats]. Beleške su nastale između marta do septembra 1878. godine odnosno 10 godina nakon prvog izdanja Kapitala i 2 godine nakon pisanja Kritike Gotskog programa i, za razliku od beležaka na sličnu temu iz prethodnog posta koje potiču iz 1849. godine, ovi ekscerpti spadaju u Marskove pozne ekološke beleške, što govori dosta o tome koliko je Marksa dugo zanimao odnos kolonija i ekoloških pitanja, što je bilo ne baš obično za ono vreme. Takođe, za razliku od prethodnih beležaka, o samom Džonu Jitsu se ne zna gotovo ništa, niti danas postoje igde zapisi o njemu. Jedan od Marksovih biografa odnosno biograf Marksovog poznog perioda, Marčelo Musto, pominje da je Jits bio pravnik i statističar te da je živeo od 1822-1902.

Na osnovu Marksovih beležaka se vidi da je ova Jitsova knjiga bila posvećena temi Britanskog carstva, kako njegovoj unutrašnjoj industriji tako i njegovim kolonijama i vidi se da ga je Marks čitao u celini, a da je posebnu pažnju pridavao pitanja Irske i perifernih svetskih kolonija. Pored Jitsa, ovde su Marksove beleške i nekih zaboravljenih fizičara poput Fridriha Šodlera, škotskog minerologa Džejms Finlej Džonstona, kao i geologa Džejms Džuksa koji je donekle pomagao Darvinu, uz gomilu izveštaja o radnim statistikama iz Ohaja. U pitanju je skup različitih beležaka na preko 600 stana, ali veliku većinu čine upravo dela minerologa, geologa, poljoprivrednih hemičara i slično. Ne znamo čemu je ovo služilo Marksu tačno, mada Musto pominje da su u ovom periodu Marksa zanimale i SAD, pogotovo novije državice poput Ohaja i Kalifornije, jer su se tamo događale “promene za koje su u Engleskoj bili potrebni vekovi”, a ovde se “ostvaruju u roku od nekoliko godina”. U toku je bio rad na Kapitalu II i Marčelo spekuliše da bi mu ovi ekscerpti pomogli da, umesto Engleske kao u Kapitalu I, Kapital II sagleda razvoj kapitalističkog načina proizvodnje u Severnoj Americi, što bi mu proširilo spektar istraživanja. Što se tiče samog Jitsa, Marčelo pominje da su mu ova geološka istraživanja bila potrebna, na osnovu jednog kasnijeg Engelsovog sećanja, kako bi putem “kopanja… predistorije, agronomije, ruskog i američkog vlasništva nad zemljom, geologije i sl. posebno u određenoj meri… obradio nešto što se do tada nije pokušavalo, a to je sekcija o zemljišnoj renti u III tomu Kapitala.” (Marcello Musto, The last years of Karl Marx: an intellectual biography, Stanford: Stanford University Press, str.86-89). Bilo kako bilo, ovo dobar dokaz da je provodio poslednjih desetak godina čitajući ogromne količine literature iz oblasti ekologije — na temu čega je čitao radove i posle 1848. — protiv onih koji tvrde da se Marks nije bavio ovom temom.

Samo Jitsovo delo “The Natural History of the Raw Materials of Commerce” (Prirodna istorija trgovinskih sirovina) odnosno drugo izdanje iz 1872. koje Marks koristi, počinje sa opisom klime Velike Britanije, a naredna poglavlja su: “O efektima geologije na industriju britanskog naroda” (III); “O Irskoj: sirovine, minerali, životinje, biljke” (IV), a ispod su Marksove beleške o VIII poglavlju koje se bavi razmatranjem proizvoda koji se iz kolonija šalju u Veliku Britaniju prema njihovoj klimi odnosno o međusobnom uticaju klime i kolonijalizma. Ovo naravno nije cela slika odnosa između kolonijalizma i ekologije o kom je Marks dosta čitao. Zapravo je mnogo zanimljiviji odnos između poljoprivrede i osiromašenja zemljišta u “zemljama centra” gde su doprinosi po hektaru istorijski padali i usled čega je dolazilo do izmeštanja kapitalističke poljoprivrede u “zemlje periferije”, o čemu je takođe Marks čitao. Japanski autor koji je rekonstruisao Marksov ekološki razvoj, Kohei Saito, o ovome upravo govori u kontekstu ekološkog imperijalizma, ali je zanimljivo da isti taj Kohei Saito nigde ne pominje Džon Jitsa odnosno Marksove beleške o klimatskim kolonijama. Ovde je ispod samo jedan kratak deo tih beležaka koji se odnosi upravo na pomenutu problematiku tako da je moguće da je razvoj informisanja o kolonijalizmu i klimatskim promenama kod Marksa još dublji.

Izvor: Karl Marx: “Exzerpte und Notizen zur Geologie, Mineralogie und Agrikulturchemie, März bis September 1878” u: MEGA IV/26, Akademie Verlag, 2011. Str. 22-25.

Za ovaj post važi isto što i za prethodne Marksove beleške o kolonizaciji: anotacije u [uglastim zagradama] su moje intervencije ili engleski/nemački originali – u svakom slučaju predstavljaju umetnut tekst. *Zvezdice predstavljaju delove teksta u kojima je Marks odjednom prešao na nemački* dok ostali delovi predstavljaju tekst pisan na engleskom. Tekstovi su poprilično bili haotični, odjednom skaču sa engleskog na nemački i obrnuto, nisu često jezički koherentni (što je i karakteristično za beleške) tako da ne bi bili razumljivi bez otprilike 64 intervencija u obe beleške (jedan od primera je rečenica: “In leztren manufactured goods die natural production for export.” ili “In Order that the price of waste land should accomplish its objects (nämlich die Arbeiter nicht zu Landeigenthümern zu machen) it must be sufficient for the purpose.” “Dieser „sufficient price” wird beschrieben wie folgt: …” i sl. Svi tekstovi su manje više kombinacija nemačko-engleskog dok su neki još u kombinaciji i sa francuskim). Pored toga, brojevi u zagradama su Marksovi uputi na brojeve strana iz izvornog dela, a |vertikalne zagrade| su izgleda bile njegove reference na slične teme u istoj knjizi. Boldovani i italik delovi teksta su takvi bili u originalu.

Pog. VIII Britansko carstvo. Kolonije i posedi.

Klimatske zone su isključivo te koje određuju varijetete života (životinjskih i biljnih proizvoda). Što se tiče depozita korisnih minerala [ne postoji] nikakav trenutno primetan odnos između njih i klimatskih zona. Zlato u ledenom Uralu i pesku Afrike; bakar u Leplendu II831 i Australiji; kalaj u Kornvolu i Setlment Strejts [grupa britanskih teritorija u Jugoistočnoj Aziji koja je postojala od 1826-1946. oko današnjeg Singapura]. Minerali, metaloferozni ili drugačije, se grupisani u određenim formacijama, na polovima ili ekvatoru. (64)

Kolonije, sagledane prema klimatskim zonama

*Zbog sveopšte i najveće upotrebe u vidu* hrane, žitarice *se najčešće* koriste kao deskriptivni opisi [odnosno indikatori] različitih klimatskih zona. (65)

Ekvatorijalne žitarice: kukuruz i pirinač; pirinač bi trebalo da hrani ljudske porodice koliko sve ostale žitarice zajedno. (65) (*to u najvlažnijim uslovima proizvedene žitarice* i teorija gosp. Kareja!)

Pšenica se meša sa ovim žitaricama u obe hemisfere, prvo kao zimski usev potom kao letnji usev. Još dalje od ekvatora, žito zajedno raste uz raž, i ovas, takozvana severna žita koja se prostiru u više geografskih širina gde pšenica nestaje. (u suštini)

ZoneAproksimativna geografska širinaKarakteristike
Tropska0° do 23,5°Izuzetna vitalnost. Pirinač, kukuruz, šećer, začini, palme. Mesojedi.
Topla temperatura23,5-45Pšenica i tropska žita. Masline, citrusi, grejp, smokva. Domaće životinje.
Umerena45-55Pšenica i severna žita. Plantažno voće, šumsko drveće. Domaće životinje.
Subarktička55-66,5Severna žita, bobičaste biljke, borovi, krznene životinje. Medvedi. Foke.
Arktička66,5-90Mahovine i lišajevi. Kamenike. Najmanja vitalnost.
  1. Arktičke i subarktičke zone. (severna žita) (Britanske kolonije) Velike teritorije severne Amerike. Krzna, za koju čitava zona predstavlja svetsko lovište. (Hadson Bej kompanija.) Britanski lov na kitove i ribolov bakalara Njufaundlenda. Nema britanskih poseda u subarktičkoj zoni.
  2. Umerena zona. Klimatske granice ove zone, u severnoj hemisferi [su] neregularnije u odnosu na obode toplijih zona, budući [da su] podvrgnute različitim fizičkim uticajima. Ova neregularnost najveća [je] u izlomljenim obalama Evrope, gde konfiguracija tla doprinosi deflekciji izazvanoj kišama i neperiodičnim vetrovima, i zonom Golfske struje koja je određena nestankom pšenice *ka severu* i sazrevanjem grožđa prema jugu. Dodatno o limitiranju izotermalnih linija ove zone. (66, 67) Ova zona u severnoj hemisferi obuhvata evropsku ravnicu i veliki deo pojasa Centralne Azije. Ka zapadu, u nju spadaju severne države Američke unije i Britanske konfederacije, od kojih Kanada predstavlja centar. Odgovarajuća zona u južnoj hemisferi. (67 X) *U istoj zoni (u Evropi) se uočavaju jabukovača i pivo II841 Regija, puter regija (nasuprot vinu i zemljama sa uljem)*, regija letnjih žita, ili listopadno drveće. Opšta sličnost, *uprkos* diverzitetu,*u zemljama ove zone u obe hemisfere.* Puter se povezuje sa njivama i volovima i mlečnim proizvodima; domaće životinje, kako za spregu tako i za hranu, do krzna i kože, i vune za odeću. Kanada pruža Velikoj Britaniji veliku ponudu drva i šumskih proizvoda; pšenične namirnice, Novi Zeland i jug Australije … drva, minerali, žitarice, goveda, vuna. (68)
  3. Zone toplih temperatura: britanski proizvodi. pšenica i tropska žita. Masline, citrusi, smokva, grejp. Domaće životinje. Zone su dobro ograničene (*vidi* 68 X) (*u obe hemisfere*) (U severnoj hemisferi cela regija između linije vinskih kultura i tropskog raka [Tropic of the Cancer], u južnoj hemisferi [ovaj] pojas tropski jarac [Tropic of the Capricorn] odseca od američkog, afričkog i australijskog kontinenta.) *Od ovih južnih zemalja* britanske  [su]: Kejp kolonija, Natal i Australija. *Na severu samo*: Gibraltar i Malta. Australija: zlato; rudnici bakra, verovatno najbogatiji za koje znamo; domaći kengur, kog su zamenile ovce, postaje izumrla vrsta; goveda (uvezena) se šetaju ravnicama, meso se izvozi u Englesku. Vuna [je] glavni životinjski proizvod; loj koji se dobija kuvanjem ovaca; kvarljiva priroda njihovog mesa znači da ono ima samo nominalnu vrednost kao hrana. Posoljene ili vlažne kože izvoze kolonisti; [koji] od nedavno love glavatu uljarku [Sperm Whale] i [love] na ribnjacima Južnog mora; čaj je počeo da se uzgaja; [i] da izvoze deo svog proizvoda. Lov na bisere. [Pearl-fishery]. Južna Afrika. Vuna, krzna, kože; vina (takođe početak izvoza za Australiju) slonovača je takođe jedan od njenih komercijalnih proizvoda.
  4. Tropska zona. Britanski proizvodi: pirinač, kukuruz; palme; začini, šećer, i td. Komercijalne britanske naseobine u Africi: Sijera Leone i Gvinejska obala: zlato, krzna, vosak, tikovina, bojena drva [dye-woods], palmino ulje redovni proizvodi. Obrnuto u Mauricijusu: šećer, melas i rum. Indijski posedi: britanska Indija; Cejlon, Singapur, Setlment Strejts.

Pog. IX strani proizvodi. Evropa

Indija. Njene sirovine su jednake gotovo polovini ostalih britanskih poseda zajedno.

  1. Pirinač, šećer, kafa, začini (prehrambeni proizvodi)
  2. Vuna i svila (kašmirski šalovi); biljna vlakna Imaju svoj najveći dom u Indiji. Pamuk. Kips Ili male kože od divljih goveda iz unutrašnjosti (kože i Australije i Južne Amerike su veće, zasoljene, *otuda se zovu* vlažne kože), indigo i. raznorazne boje, opijum i puno drugih droga; substance za štavljenje; žvake, smole i balzami; tikovinski hrast za brodove; drvo za građevinu; kokosov orah i druga palmina ulja; *hiljade* odn. razne robe. Sve ovo [su] sirovine.

185I Cejlon. Zastupljeni među sirovim proizvodima: cimet i ulje; relativno slabija kultivacija pirinča; glavni dom kokosovog oraha, *poput Arabije za urme. Kafa se dosta uzgaja. Slonovača. Biseri.

Istočnoindijska ostrva: ukrasne biljke [pepper vine] [nema ime na srpskom – u pitanju je ukrasna biljna sorta Nekemias arborea], muškatni oraščić, karanfilić su autohtone vrste. Ova ostrva su botanički centri proizvodnje začina i aromatičnih biljaka, hidrokarbonata: gutaperka, kaučuk, kamfor, gumigut [sasušen crvenkastožut mlečni sok tropskih biljaka], oba u suzama ili u obliku čistih grudvica, ili u vidu ekstrakata. Abonos. Minerali obiluju širom čitavog arhipelaga. Zlato od svih većih ostrva, dijamanti iz Bornea. Rudnici kalaja u Banki  su bogati poput onih u Kornvolu, i podjednako se lako obrađuju, budući da se ruda nalazi pri površini. (71)

Zapadnoindijski posedi i centralna Amerika; Velika Britanija uzima odavde: šećer, rum, kafu, pirinač, duvan, cigare (Kuba! najbolje); mahagoniju i druga drva; bojena drva poput fustičnog kampehovog drveta [ovde Marks koristi već arhaične engleske izraze za drveća koja su proizvodila hermatoksilin i druge boje. „Fustično“ se odnosilo na žutu boju], nikaragvansko drvo. (Dosta *njih* raste u Gujani u tropskoj Južnoj Americi *videti* str. 72 X.)

Prevod sa engleskog i nemačkog: Aleksandar Matković

logo fejs mali

Facebook OVDE.

Supskripcija OVDE.

2 thoughts on “Marksove beleške o klimatskim kolonijama: ekscerpti o Džonu Jitsu

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s