Marksove beleške o kolonizaciji: ekscerpti o Feliksu Vejkfildu

Trebalo bi shvatiti koliko je kritika političke ekonomije kompleksna. I Džon Belami Foster i Kohel Saito govore na različite načine o tome da je Marks bio zainteresovan za to kako je iscrpljivanje zemljišta u kapitalističkim metropolama uslovilo ekološki imperijalizam u kolonijama. Foster o tome govori u istorijsko-empirijskom kontekstu trgovine guanom (nataloženom ptičjem izmetu iz Perua koji se u toku 19. veka koristilo kao popularno kvalitetno veštačko đubrivo) dok je Kohel Saito napisao knjigu u kojoj detaljnije govori o Marksovom razvoju u ovom pravcu. Međutim, ono što je fascinantno je da je Marks čitao agronome poput Justus von Liebiga (kojeg naširoko pominju i Džon Belami Foster, ali i Kohel Saito) u istom periodu i istim sveskama zajedno sa spisima kolonizatora. To bi govorilo u prilog tezi da je postojala veza između Marksovog interesovanja za poljoprivrednu eksploataciju i imperijalizam. Ovde ispod je prevod beleški povodom jednog od britanskih kolonizatora, konkretnije, njegove rasprave o premeravanju zemlje i kolonizaciji.

Feliks Vejkfild (čije knjige je Marks analizirao) je, između ostalog, bio zadužen za uspostavljanje cene nad novim zemljištem i ovde je Marks video uspostavljanje klasnih osnova budućih kolonija. Kako piše na jednom drugom mestu (str. 471), “Članovi “kolonizatorskog društva” (Vejkfild & Co.) bacali su se još od 1830. ili 31, na [posao] fiksiranja relativno visoke cene za vladino zemljište, kako bi istovremeno uspostavili fond koji bi se mogao isključivo nameniti [podsticanju] emigracije, ali i odvraćanju siromašnijih emigranata od preterano lakog dolaska do vlasništva nad zemljištem, kako ne bi postali vlasnici nego radnici.” Zbog toga je, recimo, u beleškama ispod, komentarisao kako Vejkfild, zanimljivo, ne želi ograničenje na maksimum nego na minimum jutara potrebnih da bi se naselila kolonija (velik minimum je odvraćao siromašnije doseljenike). Cene zemljišta u kolonijama zato nemaju nužne veze samo sa njegovim kvalitetom i otuda problem davanja cene pustom zemljištu koje se obrađuje u prvoj belešci.

Vejkfild je inače zapravo bio… đubre. Kolonista koji se po struci bavio premeravanjem, najpre je napravio dete svojoj pomoćnici koju je po zakonima onda morao da oženi, potom devetoro dece. Tužio je koga je stigao i manje više je bio poznat po tuženju. Brat Edvard Gibon mu je pomogao da osnuju Kenterberijsko udruženje u Novom Zelandu radi kolonizacije, ali onda su se posvađali i ovaj ga je isplatio i prekinuo kontakte. Ženu i decu je ostavio prethodno u Tasmaniji, da bi potom ostatak od sedmoro dece dao najstarijem detetu od dvadeset godina na čuvanje kako bi se vratio u Englesku. Umro je faktički tužeći se.

Malo dalja poenta, ali ono što je pored dela o kolonijalizmu zanimljivo je da sveske sadrže beleške od Među Marksovim beleškama na više mesta “klima” je figurirala kao faktor u nekim od tekstova koje Marks analizira u tzv. “Londonskim sveskama” kojima tekst koji je dole preveden pripada. One se nalaze u devetoj knjizi četvrtog odeljka MEGA (Marx und Engels Gesamtausgabe) pod nazivom “Ekscerpti i beleške od jula do septembra 1951.”, koje uređuje Međunarodna fondacija Marks i Engels, a koje je objavio izdavač “Dietz Verlag” u Berlinu 1991. (Vođa ovog odeljka je bio Erenfrid Galender, koji je posle ujedinjenja Nemačke bio izbačen i onemogućen da radi dalje na projektu MEGA. Njegova teza je bila da je ekologija sastavni deo kritike političke ekonomije, iako to negiraju drugi urednici MEGA koji su došli posle njega, poput Majkla Hajnriha). N.B. Marksovo proučavanje Liebiga, agromona i kolonista je kasnije upotpunilo i istraživanje rada Karla Nikolasa Fraasa za kojeg u jednom pismu Engelsu je rekao da je “veoma zanimljiv, posebno jer je dokazao da su se klima i flora promenile u toku istorije.” Drugim rečima, Marks je znao za ideju klimatskih promena. (U vezi sa ovom temom u jednoj drugoj knjizi, 26/IV, “Ekscerpti i beleške o geologiji, mineralogiji i agrohemiji od marta do septembra 1978.”, objavljene kod istog izdavača 2011, na str. 23 postoji čak i analiza Džona Jejtsa o sagledavanju kolonija kroz njihove različite klimatske zone, biljaka koje rastu spram različitosti u klimi i temperaturi i sl. Ovo dokazuje da se njegov interes razvijao (jer što bi pred smrt provodio mesece i mesece izučavajući agrohemiju?).

Inače, malo o kontekstu sveski među kojima se nalazi i Vejkfildovo ime. Pored njega se u ovoj knjizi MEGA nalazi i sijaset beleški o različitim knjigama mnogo različitih autora, od lekara i socijaliste Tomasa Hodžskina koji se borio protiv kolonizacije afrike, Semjuel Lainga, Rikarda o zaštiti poljoprivrede i ceni kukuruza, Justus fon Liebiga o organskoj hemiji i mnogim drugima. U ovim sveskama su i njegove beleške o Maltusovim raspravama o stanovništvu. Od časopisa tu se često pominju “The Economist” i “The Times”.

Tekstovi koji su prevedeni ispod se nalaze u svesci 14., objavljene u MEGA IV/9, Dietz Verlag, Berlin, str. 482-491.

Anotacije u [uglastim zagradama] su moje intervencije ili engleski/nemački originali – u svakom slučaju predstavljaju umetnut tekst. *Zvezdice predstavljaju delove teksta u kojima je Marks odjednom prešao na nemački* dok ostali delovi predstavljaju tekst pisan na engleskom. Tekstovi su poprilično bili haotični, odjednom skaču sa engleskog na nemački i obrnuto, nisu često jezički koherentni (što je i karakteristično za beleške) tako da ne bi bili razumljivi bez otprilike 64 intervencija u obe beleške (jedan od primera je rečenica: “In leztren manufactured goods die natural production for export.” ili “In Order that the price of waste land should accomplish its objects (nämlich die Arbeiter nicht zu Landeigenthümern zu machen) it must be sufficient for the purpose.” “Dieser „sufficient price” wird beschrieben wie folgt: …” i sl. Svi tekstovi su manje više kombinacija nemačko-engleskog dok su neki još u kombinaciji i sa francuskim). Pored toga, brojevi u zagradama su Marksovi uputi na brojeve strana iz izvornog dela, a |vertikalne zagrade| su izgleda bile njegove reference na slične teme u istoj knjizi. Boldovani i italik delovi teksta su takvi bili u originalu.

Feliks Vejkfild. Kolonijalni premer sa osvrtom na upotrebu puste zemlje; u izveštaju Novozelandskoj kompaniji

Karl Marks, London, 1849.

Kako bi doseljenici [intending settlers] uživali jednak i slobodan izbor, tlo se mora premeriti, mapirati i opisati, kako bi se stekla celokupna slika o njemu. Ovo je premer (7,8). jedini pravilan postupak se sastoji u tome da se obezbedi fiksirana i jedinstvena cena po aru na celokupnu pustoš u nekom naselju. Ukoliko u naselju postoji zemlja za koju je ova cena previsoka, takva zemlja se ne bi isprva predavala: ali ako se jedinstvena cena ne bi smatrala previsokom za plodnije i bolje situirane sekcije [zemljišta], onda bi se ove [sekcije] prodavale; i za razvoj naselja i porast stanovništva bi se tek postepeno pobrinule manje plodne i lošije situirane sekcije, vrednosti jednake jedinstvenoj ceni; i ta cena bi se dobila za njih. Ovo se u novim kolonijama dešava svakog dana. Zemljište koje isprva niko 15 ne bi prihvatio ni za kakvu cenu, postaje poželjno, i onda se ono prodaje za cenu koja se isprva rado plaćala tek za najplodnija i najbolja situirana mesta. (23, 4). Cena pustoši, prema Sistemu koji je usvojila Novozelandska kompanija, ne plaća se zapravo (na osnovu) zemljišta, nego predstavlja doprinos svih kupaca prema predmetu od kog imaju najviše koristi. (24) vlada Sjedinjenih Država je najveća i najuspešnija od [svih] kolonijalnih autoriteta. (26) U takvim zemljama *poput australijskih kolonija u Novom Zelandu*, pastoralni kapitalista je najbolji pionir naseljavanja. On otkriva najplodnije distrikte, utvrđuje različita svojstva tla, itd. (32). [sledi Marksov komentar] *V. želi da kompanija ne postavlja ograničenje za maksimalnih 25 jutara zemljišta koje se prodaju jednoj osobi, već minimalno, odnosno 100 ari zemljišta za poljoprivredu i 500 jutara za stočarstvo. Kao rentu on uzima jedan deo [1/St.] za 100 jutara stoke.* (Posebni načini premeravanja, odabiranja i davanja zemljišta u posed, su oni koje je usvojilo Kenterberijsko udruženje u svom naselju na južnim ravnicama Novog Zelanda. Engleski Vlada je postavila Novozelandsku kompaniju za svog tamošnjeg agenta i pod njom su se ponovo obrazovala udruženja malih zemljišnih agenata, poput ovog datog.) (35-37)

Vejkfild. (Edvard Gibon). Pregled umeća kolonizacije, sa osvrtom na Britansko carstvo.

Karl Marks, London 1849.

|69| Glavni elementi kolonizacije su emigracija i permanentno naseljavanje emigranata na neokupirano zemljište. *Proces kroz koji se kolonja* nastanjuje i naseljava *naziva se kolonizacija*. (16) U Irskoj postoji nedostatak prostora za siromašne, ali dosta prostora za kapitaliste ako tamo mogu da odu ili da uzgajaju [if they could be got to go or to grow there]: u Francuskoj postoji izuzetan nedostatak prostora za književnu klasu, ali ne i za kapitaliste… u Rusiji, gde plemstvo prezire trgovinu, postoji velik nedostatak prostora za pitomce [cadets] te klase; da je kapital u izobilju, bilo bi dosta prostora za još ljudi iz radničke klase, ili ne bi bilo toliko pustog zemljišta, a ropstvo se ne bi nastavilo: ali u Velikoj Britaniji svim klasama nedostaje prostora (65) »previše je konkurenata u odnosu na fond [kapitala], *i zbog toga nastaje* nedostatak prostora.« (66) Velika Britanija je manje sposobna nego bilo koja druga [postojeća zemlja] na svetu, ili bilo koja što je ikada postojala, da prođe kroz velike političke potrese bez smrtne povrede. *Jer* Kredit *nigde [ne igra] toliko veliku ulogu.*. Preokrenite ili samo poljuljajte uverenje da će se obaveze [promises] ispuniti i u potpunosti ćete uništiti vrednost ovog kreditnog novca. Sada uverenje da će se obaveze plaćanja, koje čine najveći deo našeg novca, zaista i ispuniti, zavisi u potpunosti od očuvanja političkog poretka. *Ali, u Francuskoj i td. jedno vreme* bi vlada mogla prehraniti građane, jer [ovih] ima jako malo u odnosu na seosko stanovništvo. *Međutim* u Velikoj Britaniji [je] *odnos* seoskog stanovništva *prema gradskom* premali [i to je zbog toga što] u Velikoj britaniji toliko puno ljudi žive u gradovima i u potpunosti zavise od kredita sa svoj kruh nasušni, – [zapravo, toliko] da bi politički potresi koji bi inače uništili kredit, neizbežno izazvali glad u našim gradovima. *A to bi* samo pojačalo političke potrese [Und sind sie would increase political disturbance]. (69, 70) U Engleskoj [postoji] nužnost povremenog uništavanja kapitala u najvećoj mogućoj meri, *s vremena na vreme*… Kod nas [u Nemačkoj?] je izgleda praksa da se kapital gomila toliko da više ne znamo šta bismo radili s njim, a onda ga bacamo što je brže moguće dok se kvantitet koji upotrebljujemo ne izniveliše sa količinom potrebnom za investicije. Zato se neko vreme može primetiti opšta briga i obazrivost pri investiranju: puku spekulaciju gotovo da ne poznajemo: svi štede, [i] štede sada. Trenutno, opadajuća kamatna stopa na dobre hartije od vrednosti pokazuje da je nedostatak prostora za kapital sve veći; [a oni koji su] najmanje obazrivi se okreću ka nesigurnim hartijama od vrednosti na koje ostvaruju veću dobit: ali se nagomilavanje nastavlja. Na duge staze, kamata na dobre hartije od vrednosti je toliko niska ili se svela skoro ni na šta, da je muka preuzimanja rizika od gubitka postala manja od izvesnosti da se neće ostvariti gotovo ništa: i [u celom] svetu, svi, u strahu od toga da će njihov komšija stići pre njih, glavom bez obzira hrle ka spekulaciji. Kapital bez svrhe se baca u poduhvate od kojih se očekuju ogromne dobiti, ali koji se propadaju manje ili više: velike količine kapitala [sada] su nestale. Propast i mizerija koje snose pojedinci sada plaše celokupnu klasu kapitalista [frighten the whole body of capitalists]: i sada je druga grupa ljudi propala zbog teškoće ili nemogućnosti dobijanja kapitala za sigurne poduhvate. Panika deloma splašnjava; sporo nagomilavanje se ponovo nastavlja; i nakon nekog vremena, čitav proces se ponavlja. Naizmenično nagomilavanje, bacanje i panika, puni su zla svakojake vrste… U doba spekulacije neki zaista zarade; [to su uglavnom] oni koji su imali dovoljno sreće ili pameti da “izađu” iz loših spekulacija pre nego što se javno saznalo da su loše. Ovi zarađuju iznenada i u velikoj meri; oni su, većinom, kockari života. Njihov uspeh je primer koji tera druga na to da i sami postaju kockari kada se ponovo vrati vreme spekulacije. U doba spekulacije većina ljudi su kockari… Od kada je kapital u Engleskoj postao preobilan, duh kockara se razvijao među našim komercijalnim i proizvodnim klasama [commercial and manufacturing classes]… Uopšteno, biznismeni svih sorta i profila su, kod nas, u poređenju sa svojim prethodnicima iz prethodnog veka, nestalni, u žurbi da se obogate, ne strahuju od rizika, pametni ili spremni da iskoriste sve prilike, pre nego naočigled iskreni ili istiniti (76-78). Posebna karakteristika kolonija je [u tome što postoji] dosta prostora za sve klase. (79) |70| U kolonijama, oblast proizvodnje je neograničena; i njena upotreba bi se mogla uvećati brže nego što se stanovništvo i kapital mogu uvećati… *Uopšte, tamo može postojati* privremeni višak kapitala i ljudi, *ako iznenadni uvoz kapitala* prekorači trenutnu ponudu rada *ili obrnuto*… *Međutim* višak kapitala će se *ovde* uskoro baciti; višak rada će se ubrzo izlečiti svežim uvozom kapitala ili brzim uvećanjem kapitala u [samoj] koloniji. (79-81) Kolonije *po prirodi* izvozne zajednice. *I njihov proizvod je posebno prilagođen* razmeni sa starim zemljama. *U krajnjem,* proizvedena dobra *po prirodi* predstavljaju proizvodnju za izvoz [In leztren manufactured goods die natural production for export.] *Nasuprot tome: kao posledica jeftinoće zemljišta u kolonijama, velika većina ljudi su vlasnici zemlje ili stanuju na njoj; i njihova industrija u velikoj meri je namenjena proizvodnji onoga što se neposredno dobija od zemlje: viz. hrana i sirovine za proizvodnju. Stare zemlje [u smislu zemlje iz kojih su kolonije potekle] i kolonije su, dakle, jedni drugima najbolje mušterije. (83). Sam rad, bez truda i energije koji su potrebni da bi divljina bila produktivna, ne bi mogao da stvori toliki višak proizvoda čak ni u najplodnijem zemljištu. (84) *Poboljšavanje u poljoprivredi [ide] dosta sporo. [Ono] napreduje samo u odnosu spram porasta stanovništva*, a porast proizvoda koji dolazi iz poboljšavanja poljoprivrede ne utiče na konkurenciju. Uz poboljšavanje, sve je više ljudi svih klasa koji konzumiraju veći deo proizvoda; a konkurencija je neizmenjena. Stoga, kao lek za konkurenciju, mi želimo više zemljišta. ([88,] 89) Svaki novi uvoz hrane kroz izvoz više proizvedenih dobara, predstavlja uvećanje oblasti proizvodnje; [to] je kao uvećanje naše zemlje za nekoliko jutara [acreable]; i ono ima tendenciju da ukine štetnu konkurenciju koja mu je prethodila. (89) *Štetna konkurencija [se može] dakle svesti na »višak kapitala *i* ljudi u odnosu na zemlju«… Ni u jednoj klasi se konkurencija neće smanjiti ni najmanje, niti kroz poboljšavanje poljoprivrede, niti kroz uvoz hrane, ukoliko se stanovništvo bude uvećavalo brže u odnosu na oba. Bez obzira na to kako se oblast zaposlenosti uveća za sve klase, osim ukoliko se ona uvećava brže nego što se ljudi i kapital uvećavaju, nikakva promena neće nastati u profitima ili u nadnicama, niti u bilo kakvoj vrsti naknade za napor: postoji veći fond, ali [takođe i] odgovarajuće ili veće povećanje kapitala i ljudi, tako da konkurencija ostaje ista, ili [može] postati čak gorom. (91) *Moderni, kaže Dr Hinds, svoje kolonije stvaraju* od jedne klase ljudi, od najbespomoćnijih i najnesposobnijih da održe naš nacionalni karakter… Stari [ancients], naprotiv, slali su predstavnike svoje države-roditelja… kolonizatore svih činova. (109) Kriminal je retka pojava u Novoj Škotskoj i Novom Brunsviku; tako je i u Južnoj Africi i Zapadnoj Australiji. Kolonijalno tle je nepodobno za kriminal, koji raste jako sporo i uz velike teškoće. U osuđeničkim kolonijama i njihovim neposrednim komšijama, imperijalne vlasti su te zbog kojih kriminal cveta na tlu koje mu je neprirodno… *Protiv “kolonijalne pameti”*. Za rast časti, kolonije nisu previše adekvatno tle. (151) Kolonija koja ne privlači žene, nija privlačna kolonija: da bi je učinili privlačnom za oba polova, uradićete dosta ukoliko je učinite privlačnom za žene. (156) Postoji još jedan princip rada o kom se gotovo nigde ne govori u ekonomskim anketama u starim zemljama, ali kog je svaki kolonijalni kapitalista osetio na svojoj koži. Velika deo industrijskih operacija, pogotovo u industrijama čiji proizvod je velik spram uloženog kapitala i rada, zahteva određeno vreme da bi se završile. Kod većine njih, nije smisleno ni započinjati pre nego što je izvesno da će se operacija nastavljati i da će trajati godinama. Krupan deo upotrebljenog kapitala je u njima zapravo fiksiran i nije konvertabilan [niti] izdržljiv. Ukoliko se nešto desi što bi ugrozilo operaciju, sav kapital bi bio izgubljen. Ukoliko se žetva ne može sakupiti, čitav proces njenog uzgajanja bi bio bačen. |71| *To pokazuje da* je konstantnost ništa manji princip od kombinacije rada. Značaj principa konstantnosti se ovde [u starim zemljama] ne vidi, jer se retko zaista desi, da se rad koji nosi bilo koji biznis zaustavi zbog volje kapitaliste… *Međutim* u kolonijama je obrnuto.* Ovde kapitalisti toliko strahuju od toga, da oni izbegavaju pojavljivanje ovoga [nekonstantnog rada] koliko god mogu, tako što izbegavaju operacije koje zahtevaju previše vremena da bi se završile koliko god mogu. (169[, 170]). Postoji mnogo operacija koje su toliko jednostavne da ne dopuštaju podelu na delove i koje se ne mogu izvesti bez kooperacije velikog broja ruku. *Na primer*, podizanje velikog drveta na kola, uklanjanje korova na velikim poljanama nekog useva, istovremeno šišanje velikog broja ovaca, prikupljanje žetve kukuruza u trenutku kada je on dovoljno zreo, ali ne previše zreo, pomeranje bilo kakvog velikog tereta; ukratko, sve, što se ne može obaviti a bez toga da velik broj ruku pomaže nekom drugom u istom, nepodeljenom radu i to istovremeno. (168). Kombinacija i konstantnost rada su već obezbeđene u starim zemljama, bez ikakvog truda ili razmišljanja kapitaliste, već samim činom dostupnosti radne snage za unajmljivanje. [S druge strane,] oskudica radne snage za najam jer univerzalna muka kolonija. Ona je jedini uzrok velikih nadnica zbog kojih je kolonijalnom radniku lakše odnosno neverovatnih nadnica od kojih je kapitalisti muka. (170) Kolonijalna demokratija i demagogizam. (str. 187) Privilegovana klasa (*u engleskim kolonijama*) je zvanična klasa. (*službenici*) (194) U našim kolonijama, poput današnje Francuske, kancelarija [im] je jedina odlika (u suštini). *U prepreke* kolonizacije *spadaju* još i kolonijalni efekti transporta osuđenika, koji se vide *samo u koloniji Novog Južnog Velsa i njegovog komšiluka i* prisustvo aboridžinskih domorodaca uz koje [ide i] proces revolta *koji vodi [onda]* do njihovog istrebljenja. Ovaj poslednji vid kolonijalnih zala pripada najviše kolonijama Južne Afrike, Cejlona [današnja Šri Lanka] *i* Novog Zelanda. ([221,] 222) *Samo* najjeftinije zemljište u koloniji je ono čija cena određuje tržište rada. Cena ovog zemljišta, kao i svakog pustog zemljišta, i svega ostalog što ne staje ništa da se proizvede, zavisi naravno od odnosa između ponude i potraženje. (332) Zvanični favoritizam i zapošljavanje pri raspolaganju zemljištem na osnovu granta [Official favouritism and jobbing in the disposal of land by grant], predstavljaju jednu od najčešćih i najgorih odlika kolonijalne istorije. (336) Kako bi cena pustoši ostvarila svoje zacrtane ciljeve (*[a to je,] naime, da se radnici ne pretvore u vlasnike*), [ona] mora biti dovoljno [visoka]. Otuda je cena svugde bila nedovoljna [u očima Vejkfilda]. (338). *Ova* “dovoljna cena” *se opisuje na sledeći način*: »Pri osnivanju kolonije, cena može biti mala kako bi se kvantitet zemljišta koje bi naseljenici trebalo da preuzmu učini gotovo beskonačnim: ona može biti i visoka kako bi se uspostavio odnos između zemljišta i ljudi koji bi bio sličan onome iz starih zemalja, u kom slučaju, ukoliko ova vrlo visoka cena nije sprečila emigraciju, i najjeftinije zemljište u koloniji može biti podjednako skupo, a preobilje radnika podjednako žalosna kao u Engleskoj: ili može biti naprosto sredina između oba, čime bi se ne bi izazvalo ni preobilje ljudi ni preobilje zemljišta, nego bi se ograničio kvantitet zemljišta, kako bi se najjeftinijem zemljištu dala tržišna cena koja bi imala efekat da natera radnike da rade neko određeno vreme za nadnice pre nego što bi mogli postati vlasnici.« (339) Substitucija prodaje za grantove u Sjedinjenim Državama nije ni u najmanju ruku umanjila vrednost crnih robova [negroslaves], ili nužnu zavisnost slobodnih država [Unije u vreme građanskog rata u SAD] od prirodnih robova [natural slaves] poput jadnih Iraca za izvođenje rada koji zahteva veliku konstantnost i kombinaciju. (340) |72| Pri osnivanju Zapadne Australije, nije bilo izbora. Pri raspolaganju sa pustoši, vlada je počela sa davanjem 500 000 jutara u grant (*skoro 25% koliko ima najveći okrug Norfolk) jednoj osobi. Onda je stigao guverner sa još nekoliko osoba, sa grantovima u ogromnim količinama. Prvi primalac granta uzeo je za svoju kneževinu vodeće mesto, drugi je, naravno, mogao da izabere svoju samo izvan ovog ogromnog poseda. Onda je posed drugog primalaca naterao trećeg da ide još dalje sa zemljom; pa onda je četvrtog, opet, naterao da ide još dalje u divljinu. U celini, premda u veoma kratkom procesu, ogromne teritorije je zaposelo tek nekoliko doseljenika, koji su toliko bili razasuti da, kako nije bilo ni puteva ni mapa, retko da je bilo ko od njih znao gdeje onaj drugi… Pri osnivanju Južne Afrike od strane Danaca, disperzija prvih doseljenika, iako veštačka ili u smislu jutara manja, bila je štetna koliko i ona kod Svon Rivera [Swan River, u Zapadnoj Australiji]… *Uzrok* disperzije je naizgled bila beskonačna sloboda naseljenika pri odabiru zemljišta. [Međutim, ta sloboda je] bila samo kiselo grožđe, a dok se njihovo grožđe kiselilo, ostali su kupovali ono malo đubre što je ostalo. Samo je prvi primalac granta kod Svon Rivera imao zaista pravu slobodu izbora kada je reč o lokalitetu: drugi je imao manje slobode, treći još manje, i tako dalje. Napokon, kada je tuce ljudi ugrabilo zemlje dovoljne za milione, niko drugi nije više imao nikakvu slobodu: sva za doseljenike podobna zemlja je nestala i bila u rukama tek nekoliko ljudi, običnih đubrova koji nisu mogli svoje posede ni da koriste, a opet, nisu hteli ni da ih se odreknu, jer, došavši iz stare zemlje gde je zemljište bilo istovremeno i oskudno i vrednovano, oni su ga procenili vrednijim u odnosu na bilo šta što bi bilo ko mogao da plati ⁠u uslovima gde je stanovništvo bilo manje od ogromnog prostranstva privatnog vlasništva. (433-5) Stavljanje neviđenog kvantiteta pustog zemljišta u takvo stanje privatnog vlasništva koje sprečava njegovo korišćenje i zauvek ga čuva kao pustu zemlju predstavljala je univerzalno zlo kolonijalnih vlasti koje delaju po uputstvima od Dauning Strita [Downing Street, jedno od sedišta vlade Ujedinjenog Kraljevstva, gde su obično bile rezidencije u kojima su živeli premijeri]. Isti rezultat nastaje bez obzira na to da li se zemljište daje u grant u količinama većim od sredstava koje primalac granta može upotrebiti za korišćenje zemlje, ili se prodaje po toliko niskoj ceni da nastaju odsutni vlasnici. (435, 6)

Prevod: Aleksandar Matković

logo fejs mali

Facebook OVDE.

Supskripcija OVDE.

3 thoughts on “Marksove beleške o kolonizaciji: ekscerpti o Feliksu Vejkfildu

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s