Drage prijateljice i prijatelji,
S obzirom da su kolege sa različitih naučnih ustanova, instituta i fakulteta, odlučile da pokrenu kampanju „Za dostojanstven rad u nauci“ i potrebna im je pomoć, želeo bih da skrenem pažnju šire javnosti na potrebu da se ova kampanja podrži jer je ona u mogućnosti da reši duboke društvene problemi sa kojima se nauka upravo susreće. Zapravo, reč je o budućnosti nauke u Srbiji i to je pitanje koje se tiče šire, a ne samo stručne javnosti.
Nauka u Srbiji se susreće sa problemima na nekoliko frontova. Ne samo da je malo poznato da je deo naših koleginica i kolega uhvaćen u zamke birokratije odnosno da godinama ne prima punu platu zbog odsustva volje Ministarstva da taj problem reši – nego je u nauci niz problema toliko dubok da je stvar dostigla tačku ključanja. Srbija je godinama imala premala izdavanja za nauku. Koleginice i kolege sa biologije moraju da nabavljaju osnovne materijale takoreći „na crno“. Većinom ljudi odlaze zbog čega je „odliv mozgova“ još odavno realnost, ali ne samo to – nego vlasti napadaju nauku direktno. Da ne pominjemo pitanje privatizacije. Lako će delovi naučnog sektora padati pod tržišnom konkurencijom velikih firmi koje mogu odlučiti da neke patente ili rešenja naprosto ne iskoriste. Pitanje je još dubolje zbog strateške bezbednosti ukoliko neka privatna firma stekne uvid u interne dokumente državnih instituta kao što se to desilo Institutu za vodoprivredu „Jaroslavu Černom“. Kroz novi zakon o nauci iz 2019. godine ovo je legalizovano de facto, a ovo je samo vrh ledenog brega.
Zbog je shvatljivo što vlasti u najboljim slučajevima odbijaju da slušaju naučni sektor države. U najgorim, mnogo je gore. U ključnim delovima naučnog sektora poput zaštite životne sredine, prošle godine je smenjeno nekoliko direktora i saradnika instituta koji su bili zaduženi za izdavanje dozvola za Beograd i Novi Sad na odnosno Rio Tinto. Ovo je primer koji je vodio ka urušavanju naše životne sredine uz urušavanje nauke kroz ove i slične projekte. Nauka je mogla biti jedna od poslednjih brana protiv ekološke devastacije i zbog toga je napadnuta.
Šta god ko mislio, ovo je tip igre u kojoj svi gubimo. Ko će nam praviti lekove, a ko raditi istraživanjima na bolestima poput korone – ko u oblasti zaštite životne sredine i ko će nam predlagati održive ekonomske politike? Ukratko, niko.
Osim ukoliko se ne osnaže naučne ustanove. Naučni sindikat je proveo dugo vremena baveći se ovim i mnogim drugim, nepomenutim problemima pre nego što je naleteo na „zid tišine“.
Na kraju bio primoran da izađe na ulicu. Upravo mu je zbog toga potrebna podrška šireg dela javnosti. Stoga je potrebno da podržimo kampanju „Za dostojanstven rad u nauci“ te da se zajedno priključimo protestu naučnika 28. februara na Trgu Nikole Pašića sa početkom u 12 časova u Beogradu.
Aleksandar Matković
aleksandarmatkovic.wordpress.com 