Poslednje informacije koje postoje o dolasku stranih radnika u Srbiju pokazuju da se broj njihovih ulazaka udvostručio u odnosu na 2020. godinu. Kao što ćemo videti, ovo je delom zbog većeg upliva kineskih radnika odnosno zbog kineskih investicija u Srbiju, ali i bez njih bi ova cifra rasla. To svakako dokazuje da van sumnje postoji dubok dugoročan trend ka povećavanju udela strane radne snage. Zapravo, u odnosu na 2015. godinu, broj ulazaka stranih radnika u Srbiji se učetvorostručio. Sa tim se povećao i broj slučajeva u kojima su oni loše tretirani, a to uključuje na žalost i pojavu radnih kampova u Srbiji. Ispod slede neka objašnjenja šta ova statistika zapravo znači.
Prvo, izvori. Ovu tabelu sam sastavio na osnovu tri izvora podataka. Za godine 2015—2017. su to bili podaci Nacionalne službe za zapošljavanje objavljeni u „Lokalnenovine.rs“. Za godinu 2018. su to bili podaci Nacionalne službe za zapošljavanje objavljeni u „Politika.rs“. U krajnjem, za godine 2019-2021. to je bio službeni mail koji je poslat meni 14. 01. 2022. godine od strane Nacionalne službe za zapošljavanje povodom zahteva za informacije od javnog značaja koji sam poslao 12. 01. 2022. godine. Na osnovu ova tri izvora sam mogao da proračunam dugoročni trend upliva strane radne snage u Srbiju — koji vidite gore u vidu isprekidane linije — za 7 godina odnosno od 2015-2021. godine.
Drugo, šta se zapravo meri, a šta ne. Ovde bi kao i uvek trebalo napraviti nekoliko napomena povodom toga šta ova statistika pokazuje, a šta ne pokazuje. Prvo, ovi podaci mere ulaske na osnovu izdatih radnih dozvola. Dakle, oni ne mere ukupne ulaske stranih radnika nego samo one koji su legalno registrovani kod NSZ. Ono što se ne meri jeste rad na crno, ponovni ulasci istog radnika, kao ni odlasci. Dakle, ovo je samo broj ulazaka na osnovu izdatih radnih dozvola. Zbog toga ukupan broj u realnosti može biti višestruko veći. Ukoliko bismo znali, recimo, koliko radnika uđe u Srbiju turistički pa se zaposli, mogli bismo teorijski da damo mnogo realniji broj koji je približan realnoj cifri ulazaka, ali to kao informaciju nemamo na osnovu NSZ. Dakle, ovo je minimalni broj ulazaka stranih radnika.
Drugo što se ovde ne meri jeste koliko trenutno boravi stranih državljana u Srbiji. To ne znamo iz više ralzoga. Najpre, oni retko kada ostaju po nekoliko godina, a i broj legalno prijavljenih stranih radnika je uvek po pravilu mali – kao što je to pokazao slučaj sa Vijetnamskim radnicima kada je Nacionalna služba dostavila trostruko manji broj radnih dozvola od realnih radnika. Dakle, ovo su samo ulasci, a proceniti ukupno stanje strane radničke klase u Srbiji je nemoguće na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje.
Treće, zaključci. Na osnovu ovog broja možemo da izvedemo neke zaključke. Recimo, kada bi ovi ulasci bili kumulativni, mi bismo dostigli do cifre od 80752 legalno registrovana strana radnika u Srbiji u periodu od 2015. do 2021. godine (6382+7340+7647+8990+13809+12921+23663=80752). Od ovog broja možemo izvući prosečnu dinamiku njihovog dolaska, koja iznosi 11536 ulazaka stranih radnika po godini (80752/7).
Takođe, ako uporedimo ovo sa brojem kineskih i vijetnamskih radnika, možemo shvatiti koliko je njihov dolazak uticao na ovaj broj:
Ovo iznad je ogroman skok u dolascima vijetnamskih radnika u 2021. godini, kada je od 4 dozvola koliko je izdato 2020. godine, odjednom izdato 176 radnih dozvola, ali to je, kao što znate, problematično budući da je brojka koju su prve organizacije na terenu zatekle u novembru 2021. godine zapravo trostruko veća i ona iznosi oko 750 radnika. Postoji još mnogo problema sa ovim, ali o tome smo kolege Reljanović Mario sa Instituta za uporedno pravo u Beogradu, Tara Rukeci iz Zrenjaninskog socijalnog foruma i ja raspravljali u medija centru prošlog meseca (video ispod).
Ovo je tabela za registrovane kineske radnike. Ukoliko se njihove brojke uporede sa ukupnim izdatim radnim dozvolama, možemo dobiti procente kineske radne snage. Dakle, registrovani kineski radnici čine 23.390947893335586% od ukupnog broja izdatih radnih dozvola za 2021. godinu (udeo 5535 izdatih radnih dozvola za kineske radnike u 23663 radnih dozvola za strane radnike ukupno), a zajedno sa vijetnamskim radnicima koji rade u Linglongu to se penje za oko 1% odnosno 24.13472509825466% od ukupnog broja izdatih radnih dozvola za 2021. godinu. U prethodnim godinama je udeo kineskih radnika bio manje-više konstantan oko 20% od ukupne radne snage i rastao je nešto brže od generalnog trenda u odnosu na druge grupe.
Zanimljivo je da, ukoliko imate interne podatke od kompanije Linglong, možete izračunati i koliki je procenat kineskih radnika koncentrisan u toj kompaniji pojedinačno. On iznosi 51,97%. Dakle, više od polovine celokupne kineske radne snage je koncentrisano u jednoj fabrici – Linglongu. Više informacija o kineskoj radnoj snazi u Srbiji se nalaze na blogpostu “Nekoliko statistika povodom kineske radničke klase u Srbiji” i u naučnom radu o vijetnamskim radnicima “Unfree labor, from Hanoi to Belgrade: Chinese investment and labor dispatch in the case of 750 workers from Vietnam” (trenutno na žalost samo na engleskom).
Aleksandar Matković
Facebook OVDE.
Supskripcija OVDE.
aleksandarmatkovic.wordpress.com 