Kako je Google Translate oblikovao centar Novog Sada

“The spirit of a city, squares, parks, buildings or homes do not define it.” – ovako glasi dobrodošlica u Evropsku prestonicu kulture na engleskom. Uprkos kvalitetnim gradskim vlastima i osnovnom budžetu od 252,2 miliona dinara kao i dodatnih 145 miliona odvojenih za Omladinsku prestonicu Evrope, za konačni izgled popločanja u centru grada je nekim čudom najviše zasluga pokupio Google translate. A rezultati su vidljivi kroz pokvareni engleski na većini od 120 metalnih ploča. Ispod sledi 7 od nekoliko desetina sličnih bisera, uključujući i gorepomenuti:

1. The beginning of New. Now! – opštepoznato je pravilo da se imena ne prevode. Tim gore jer je “New Now” prva greška koju bilo ko pravi u pokušaju da prevede ime Novog Sada na engleski, misleći da se “Sad” u imenu odnosi na vreme umesto na sadnicu (prevod latinskog imena Novog Sada: Neoplanta).

2. The spirit of a city, squares, parks, buildings or homes do not define it – ova rečenica bi ovako izgledala kada bi se ponovo prevela na srpski u ovom obliku: “Duh grada, trgovi, parkovi, zgrade ili domovi ga ne definišu.” (?). Na žalost, zbog senke koja očigledno nije uračunata u dizajn, slova se takođe loše čitaju. U pitanju je glavna plaketa kod “Apolo centra”.

3. Miroslav Mika Antić, the greatest Serbian poets – pored pokvarenog prevoda inače uštogljene reči “velikan”, po ovoj rečenici bi se moglo zaključiti da je reč o množini.

4. Within Doček, the two unique celebrations of New Year’s eve in Europe (?)

5. Contempo-rary education system. Zanimljivo je imati sa-vremeni obrazovni sistem. Pogotovo kada je reč o loše plaćenim prevodiocima za koje inače nema posla. Oni su ovu rečenicu barem mogli pogledati.

6. World domination. Reč je o košarkaškoj reprezentaciji na FIBA svetskom prvenstvu u Atini. Za nju se htelo reći da je predstavljala početak određenog perioda osvajala svetska prvenstva. Međutim, izraz “svetska dominacija” bukvalno zvuči na engleskom pa zbog toga u prevodu ostavlja utisak kao da su novosađani čisto zlo koje je pretilo celokupnom čovečanstvu.

7. Upitna istorija. Ovo nije toliko stvar jezika, ali predstavlja mnogo ozbiljniju grešku. Naime, upitno je koliko su događaji predstavljeni na pločama zaista imali dubok značaj za grad i zašto su neki događaji izostavljani čime se daje uglađena slika Novog Sada kao naivne srpske Atine uz blagu rusofiliju. To govori dosta o ideologiji autora ploča. Štaviše, engleski prevod je odjednom stručan upravo u onim delovima koji se odnose na dotičnuu ideologiju. Tako se 1922. uzima kao ključna godina jer je general Pjotr Vrangel, inače vođa tzv. belih emigranata koji su se borili protiv boljševizma u Rusiji, naprosto posetio Novi Sad. U realnosti, njegovi sledbenici su u Sremskim Karlovcima hteli da naprave centar za antiboljševističku emigraciju posle oktobarske revolucije i deo je podržao Hitlera zbog ofanzive na Sovjetski savez. S druge strane, lagodno je izostavljeno antikomunističko nasleđe tzv. “Obznane” od 1920. kada je u Kraljevini zabranjen rad Komunističke partije Jugoslavije i prokomunističkih sindikata, a radnička i ustavna prava suspendovana. Izostavljen je i Zakon o zaštiti države od 1921. godine koji je doveo između ostalog, do policijskog hapšenja, mučenja i ubijanja novosadskih revolucionara i ostalih progresivnih omladinskih organizacija. Pogotovo je žalostan izostanak bilo kakvog pominjanja antisemitizma.

Pored ovakvih grešaka, trebalo bi sagledati celokupnu konstrukciju. Naime, gorepomenute ploče predstavljaju deo puta koji vodi kroz istoriju Novog Sada. Međutim, on je takođe konstruisan kao fizički put koji vodi od Apolo centra do Naordnog pozorišta odnosno “Evropske prestonice kulture” — simbolizovane u stubu od oko 5 metara koji odbrojava sekunde i dane do njenog svečanog otvaranja. Na taj način se zapravo celokupna istorija Novog Sada “završava” u 2022. godini odnosno godini Evropske prestonice kulture. No, kolikogod bilo problematično, ovo se zapravo shvata tek kada se čitalac udubi u pola sata čitanja natpisa na pločama. Međutim, ono što se zapravo prvo vidi nakon šetnje od početka opisa projekta kod Apolo centra i elektronskog stuba je zapravo fizička “praznina” od 32 ploče bez ikakvih rečenica o istoriji Novog Sada koje su tako ostavljene tako neobrađene sa ukupnom dužinom od oko 5-6 metara. Zapravo se ceo narativ se prekida na 14. ploči bez razloga. Zbog toga je iskorišćeno tek dve trećine odnosno 88 od ukupno 120 ploča. Umesto ovakvog rešenja mogla se naprosto modifikovati širina ploča ili uraditi preciznija istorija koja ne bi izostavljala ključne događaje Novog Sada ili makar pomeriti ploča kod Apolo centra. Ovako je ostavljen prostor gde gradskle vlasti, ukoliko postanu kreativne i zažele da prate svoje istoriografske tendencije, mogu po potrebi eventualno dodati “novu prošlost”, ukoliko je izmisle.

• 

• 

• 

Aleksandar Matković

Facebook HERE.

Subscribe HERE.