Beleška#2 – O Kini kroz Srbiju: “Kostolac B”

Nedavno sam imao priliku da idem u obilazak kineskih investicija po Srbiji, sa nekoliko kineskih istraživača. Ovde iz očiglednih razloga neću pominjati datume niti imena [1], ali ono što hoću jesu lokacije koje smo upravo obilazili. To su: Ziđinov RTB Bor, HBIS grupa u Smederevu (bivši Sartid, željezara) i termoelektrana “Kostolac B”.

To su ogromne fabrike. HBIS grupa ima preko 5000 zaposlenih, od čega su samo 1500 u proizvodnji, sve ostalo (3500) je većinom u administraciji. Pored Smederevske željezare i proizvodnje čelika, ima i druge fabrike koje nismo obilazili: pogon za beli lim u Šapcu i čak drži smederevsku luku (staru i novu) za utovar i istovar. RTB Bor isto ima preko 5000 zaposlenih; Kostolac (ukupno) oko 4000 zaposlenih, a prostorno su ogromni. Kostolac smo pokušali da obiđemo ceo: prolazili smo kroz 2 jedinice (treća se gradi), jedno 2-3 sata. U obilasku površinskog kopa rudnika uglja u Kostolcu nam je samo kolima trebalo nekih 45 minuta da se samo približimo kraju rudnika, prostirao se kilometrima. Nismo uspeli na kraju, pao je mrak i previše bi nam vremena oduzelo. Samo pepelovod rudnika je dužine 6,5 kilometara. Međutim, ono što je još zanimljivije jesu način na koji su organizovani. Ispod su uglavnom beleške onoga što sam video.

Sušenje veša na zemljištu isped fabrike. Izvor: privatna arhiva.

U ovom postu ću se fokusirati samo na “Kostolac B”, a u sledećm na RTB Bor.

Značaj “Kostolca B” za kineske investicije

Posle terena sam naleteo i na “Energetski portal“, gde se, pod indikativnim naslovom “Kostolac B3 je ‘odskočna daska’ za učešće CMEC-a u energetskim projektima”, tvrdi sledeće:

“Među najznačajnijim zajedničkim projektima koje Srbija razvija sa kineskim kompanijama je onaj u TE Kostolac, gde je realizovana prva faza, i u toku je izgradnja novog bloka B3, najvećeg energetskog projekta u Srbiji u poslednje tri decenije.”

Prema “Energetskom portalu”, u dogovoru dotičnog partnerstva je posredovao Ministar rudarstva i energetike u vladi Republike Srbije Aleksandar Antić i Han Ksiaojun, novi predsednik CMEC. Pored toga, Zorana Mihajlović, Zamenica premijera i Ministarka građevinarstva, prometa i infrastrukture, je takođe (kako sam posle našao) posredovala kod potpisivanja projekta za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu i izgradnje centralnog kolektora, u dilu vrednom 771 miliona evra sa istom kompanijom, CMEC.

Ko izvodi radove?

Struktura je sledeća. Termoelektrana je i dalje u vlasništvu “Elektroprivrede Srbije”, ali su zadužili različite kineske kopmanije radi povećanja kapaciteta. “Kineska kompanija za mašinstvo i injženering” (China Machinery and Engineering Corporation, odn. CMEC) je tako unajmljeni izvođač radova za reparaciju i ekspanziju kapaciteta. Posle sam našao da ova kompanija radi i ekspanziju željezare u Smederevu (HBIS grupa, kineski vlasnik) i RTB Bor (Ziđin, kineski vlasnik). Ovu kompaniju sam istražio i pripada kineskoj državnoj “Sinomach” grupi, konglomerat u državnom vlasništvu koji je zadužen za proizvodnju mašina, alata i infrastrukture. Video sam i da su od 2016. godine su prisutni i u Hercegovini (Tomislavgradu), gde su počeli da grade vetropark sa 40 vetrenjača (trebalo je da završe 2017., ali su zbog problema sa energetskom dozvolom otvorili park tek 2018). Grade čak i industrijski park u Boise area, Idaho u SAD, a u tom smislu ovo je primer gde se vidi da Kina, kroz državne kompanije štaviše, radi na re-industrijalizaciji SAD, uprkos Trampovoj retorici.

U Srbiji, na delu je nešto još zanimljivije. Naime, na terenu, gorepomenuta korporacija često zapravo otvara vrata i drugim kineskim firmama.

Struktura

Dalje, kako sam saznao na terenu, ova kompanija ne vrši radove direktno: ona angažuje podizvođače radova, tako da postoje još nekoliko kineskih firmi koje su zadužene za posebne sekcije fabrike, npr. izgradnja trećeg dimnjaka ili koagulacionog tanka (iza koagulacionog tanka je i zanimljiv način na koji smo saznali: moja kineska koleginica je otišla na turneju oko termoelektrane, ali su mi rekli da menadžment nije hteo mene da pusti jer nisam Kinez: rekli su mi da se mandžment boji da sam novinar, a imali su već takvih slučajeva. Još uvek nisam imao priliku da mi detaljno prepriča sve šta su pričali. Međutim, dok su pričali, ja sam se šetao po gradilišta i naleteo sam na ogromne kutije na kojima je pisalo “delovi za koagulacioni tank” i uvozne specifikacije – delovi se proizvode i uvoze iz Kine. Posle sam s jednom koleginicom pričao, i svakako se i kineski uvozi za kineske fabrike u Srbiju vode kao srpska trgovina sa Kinom – nemoguće ih je razdvojiti, a ovo pitanje je interesantno i za Bor, gde je kineska kompanija ujedno i vlasnik. U slučaju “Kostolca B”, zanimljivo pitanje da li te delove plaća Elektroprivreda Srbije, kroz “Sinomach” ili direktno kupuje od drugih kineskih proizvođača; znajući za to koliko su bliski, verovatno je prvi slučaj, sumnjam da “Sinomach” ne posreduje i pri izboru delova).

Radna snaga

Uz ove podizvođače spada i posebna (ali neimenovana) kineska agencija za upošljavanje radne snage: “Kineska kompanija za mašinstvo i injženering” takođe ne upravlja radnom snagom, već to prepušta kineskim agencijama za rad, kao i druge kineske kompanije (ja lično znam da to radi kineski Linglong, inače privatna kompanija koja gradi fabriku gume u Zrenjaninu). U termoelektrani “Kostolac B”, gde smo išli, je tada bilo skupa oko 150 kineskih i srpskih radnika, kako su nam rekli. Ovakvi radni odnosi vladaju sigurno već duži period, pošto su na istom mestu i u okviru iste firme 3 kineska radnika CMEC-a povređena nakon eksplozije pri izgradnji cevi 2016. i to upravo u termoelektrani Kostolac.

Međutim, većina kineskih radnika je tu “u tranzitu”, tj. da nešto zaradi, pa da se vrati u Kinu. Za rasliku od “Rakite” (tamo smo isto bili), gde postoje posebne izolovane radničke kolonije, nezavisno od bušotina, u “Kostolcu B”, kineski radnici žive na samom zemljištu termoelektrane i to ne u metalnim kontejnerima, nego u permanentnim građevinama, kućama, barakama, itd. Suše veš napolju. Pored kuća imaju kokošinjac, dok se iz jedne veće kuće kroz ventilator mogao osetiti jak miris kineske hrane – kuhinja. Kuće su nešto bolje, barake izgledaju kao da im je higijena na minimalnom nivou (premda, nisam bio u kućama). Najgori prizor, u tom smislu, mi je bio glavni štab.

Estetika

Možda je čudno završiti belešku o termoelektrani sa estetikom, ali postoji i jedan razlog za to. Kineske “feel good”-ideološke poruke i plakati. Svugde su. Na vrhu svake bušotine u “Rakiti” se vijore kineske zastavice, kao i u radničkim kolonijama. U “Kostolcu B” vas na ulazu dočeka ogroman pano na kojem piše na kineskom “Da li smo došli ovde da radimo? Došli smo ovde da radimo!” (prevod su mi dale kolege na licu mesta, video ispod).

Međutim, najzanimljiviji utisak u Kostolcu mi je bio Projektni štab (“Project headquarters”), tačnije, improvizovani zidovi u njemu. Nikada očišćeni ptičji izmet na bočnim zidovima (pokušao sam sebi da objasnim) je mogao jedino doći tako što su ti zidovi ležali na gradilištu dugo, a onda na brzaka sklopljeni u gradilišni štab. I nikada nije oriban. Sa desne strane od vrata, na kineskom i na lošem engleskom, su stojale reči:

“Estetski” momenat. Izvor: privatna arhiva.

Tačnije: “Uživaj u životu. Radi srećno. Stvaraj vrednost. Odražavaj sopstvene vrednosti.” (“Enjoy Life. Work Happily. Create Value. Reflect Self-values.”), pored nečega što je ličilo na kantu punu govana ili neke rđavo-braon prašine, valjda pomešane sa vodom.

Glavni štab projekta, iznutra. Izvor: privatna arhiva.

[1] Deo informacija koje ovde objavljujem je već svakako javan i može se saznati preko linkova koje sam ostavio ispod, a deo je moj utisak iz prve ruke. Ovo nije naučni rad niti novinarska vest, već moje teze i beleške (kao što je naglašeno u uvodu), koje će mi pomoći pri pisanju jedne kratke studije o kompaniji “Linglong”, koju sam pristao da uradim na predlog iz portala “Mašina”, s obzirom da sam se kineskim investicijama bavio i ranije (trenutno pišem i rad o tome za američki “Jacobin”). Dakle, ovo je doslovno skup ličnih beleški sa puta + javno dostupne informacije.

“Beleška.dnevnik” je serija kratkih beleški/ličnog dnevnika koji sam odlučio da pokrenem da bih ostavio neformalne beleške za buduća istraživanja, koje bi onda neko zainteresovan (kolege, prijatelji, itd.) mogli da prate. Blogpostovi iz ove serije izlaze češće u odnosu na druge, a od jezika će biti na engleskom i srpskom, kao i sam blog.

Aleksandar Matković

logo fejs mali

Facebook OVDE.

Supskripcija OVDE.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s