“Otkrili smo nove simptome”: intervju sa nemačkim virologom Hendrikom Štrekom

Za potrebe uvida javnosti u nova istraživanja o virusu korona, ovde objavljujem prevod intervjua sa jednim od vodećih nemačkih virologa, Hendrikom Štrekom. Delovi ovog prevoda su objavljeni juče (17. 03. 2020.) u Blicu. Pun prevod[1] sledi ovde:

Hendrik Štrek je možda virolog koji je video najviše pacijenata u Nemačkoj. Ovo je intervju o novim simptomima Covid-19, brzim testovima za otkrivanje virusa i stopama smrtnosti.

Čime se tačno bavite?

Pokušali smo da odgovorimo na jednostavna pitanja. Ja sam verovatno virolog koji je video najviše pacijenata u Nemačkoj. Mi smo u okrugu Hajnzberg, koji je bio teško pogođen virusom Covid-19, išli od kuće do kuće i susretali se sa svakim inficiranim i ispitivali smo ljude. Zapisali smo simptome i otkrili nove, ispitivali smo kvalitet vazduha, otiske na kvakama, mobilnim telefonima i daljincima, čak smo i uzimali uzorke vode iz toaleta.

Da li se virus prenosi i na stolicu?

Ovo je jedan od strahova koje nismo uspeli da dokažemo. Genetski materijal virusa jeste nađen u stolici, ali to ne znači da je i zarazan.

Koje ste nove simptome otkrili?

Skoro svi koji su inficirani, koje smo pitali – a to važi za dobrih dve trećine njih – opisali su gubitak osećaja mirisa i ukusa, koji je trajao više dana. To je išlo do te mere, da je jedna majka nije mogla uopšte da oseti pune pelene svoje bebe. Drugi nisu mogli da namirišu svoj šampon, a hrana je počela da im se oseća bezukusnom. Kada se tačno ovi simptomi sreću, to ne možemo reći, ali verujemo da je nešto kasnije u toku infekcije.

Koliko inficiranih ste ispitali?

Sigurno više od 100 inficiranih, ali ne i najteže slučajeve, koji leže u bolnici.

Kako biste opisali tipičnog pacijenta obolelog od Covid-19?

Tipični pacijent koji je oboleo od virusa Covid-19 pokazuje blage simptome. Do istog zaključka je došla I jedna kineska studija iz Šencen metropole, koja je otkrila da 91% inficiranih pokazuje samo blage do srednje simptome, uz suvi kašalj i eventualno groznicu. Kod nas (u Nemačkoj) su se takođe pojavljivali slučajevi gubitka mirisa i ukusa. U 30% naših slučajeva je takođe došlo i do dijareje, što je češće nego što se do sada mislilo.

Na čemu još radite?

Primera radi, takođe smo uporedili (nove) petnaestominutne brze testove sa standardnim testom, tj. brisom grla. U brzom testu, krve su uzima iz vrha prsta, a promena boje pokazuje rezultat.

Brzi test reaguje na moguća antitela u krvi?

Tako je. Na žalost, osetljivost je svega 33%, uz relativno dobru specifičnost od 93%. To znači da, ukoliko se test pokaže pozitivnim, onda je otkriven Covid-19. Međutim, pacijent može i dalje biti zaražen, čak i ako se ovaj brzi test ispostavi negativnim. Dakle, brzi test ne prepoznaje dve trećine obolelih.

2019-coronavirus
Izvor: CDC.

Šta čini ovaj virus opasnim?

Novi patogen nije toliok opasan, tačnije, manje je opasan u odnosu i na Sars-1. Ono što je specifičnost Sars-CoV-2 virusa, jeste što se on replicira u gornjem predelu grla i stoga je dosta infektivniji, jer virus takoreći „skače“ od grla do grla. Međutim, to takođe ima i jednu prednost: pošto se Sars-1 replicirao u unutrašnjosti pluća, on nije bio toliko infektivan, ali jeste napadao pluća, zbog čega je bio opasniji. Sars-2 ređe dospeva do pluća u odnosu na Sars-1, ali, ukoliko u tome uspe, može na isti način da dovede do teških slučajeva.

Novi virus korona takođe napada i osale organe poput jetre i gastrointestinalnog trakta?

Naravno, uvek je glupo nagađati: jednostavno ne znamo još uvek sve. Ali, na žalost, tako je. Ono što znamo jeste da Sars-2 ulazi u ćelije domaćine putem tzv. Receptora ACE-2. Različite ćelije tkiva imaju ovaj receptor, uključujući, primera radi, testise, za koje se takođe kaže da mogu biti napadnuti. Do ovoga bi moglo doći u pojedinačnim slučajevima, ali o tome ne postoji potvrda do sada. U svakom slučaju, nismo otkrili da patogen u krvi ili prazmi ni u jednom od slučajeva Covid-19, koje smo ispitali. Dijareja sugeriše da je napadnut gastrointestinalni trakt.

Kako objašnjavate nisku stopu smrtnosti u Nemačkoj, u poređenju, na primer, sa Italijom?

To me ne iznenađuje. Jer, u Italiji se fokusiralo samo na teške i simptomatične slučajeve. Aktuelna studija iz Šencena je, na primer, otkrila da se deca inficiraju sa patogenom isto koliko i odrasli, ali da pokazuju samo blage simptome ili ih ne pokazuju uopšte. Ukoliko se ova studija isprati i pretpostavi da 91% Covid-19 pacijenata ima samo blage ili umerene simptome, onda je u tom slučaju jasno da su se Italijani u početku foksuirali samo na preostalih 9%. Pored toga, mrtvi se takođe testiraju i na Sars-Cov-2. I u Kini je na početku naglo porastao broj smrtnih slučajeva, ali ne i broj infekcija, jer su se i tamo u početku koncentrisali na slučajeve koji su vodili do smrtnih ishoda. Sada je obrnuto, jer se u Kini testira mnogo više.

 

Prevod sa nemačkog: Aleksandar Matković

Izvor: Frankfurter Allgemeine Zeitung, 16. 03. 2020.

Originalni intervju je vodio Peter-Philipp Schmitt.

 

[1] “Pun prevod” ovde znači prevod koji je objavljen na ovom blogu. Međutim, iz njega su izbačena pitanja koja se tiču nemačkih specifičnosti (virolog je u intervjuu oborio nekoliko pogrešnih teorija, poput one da je virus korona poreklom od HIV-a, a za potrebe originalnog prevoda – za javnost u Srbiji – izostavljena su i uvodna pitanja o njegovom ličnom obrazovanju).

logo fejs mali

Facebook OVDE.

Supskripcija OVDE.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s