Istorija smajlija pripada (kao i većina naše svakodnevnice) istoriji korporacija. Prva masovna pojava smajlija se vezuje za sedamdesete, ponekad za 1963. i pokušaj Američkih kompanija da “uvesele radna mesta”, iako se ortografske predstave ljudskih lica (današnji “emojis”) pojavljivale tokom renesanse i srednjeg veka, a postoje i brojne iskopine u kojima se “smajli” pojavljuje, doslovno, pre Hrista (npr. “smajli” vaze u Turskoj, koje navodno datiraju i do 1700. godina pre nove ere).
Politička upotreba smajlija
Međutim, nije svaki smajli jednak. Nema svaki smajli istu političku funkciju. Stvar nije nimalo naivna. Naime, tvrdiću da se pomoću upotrebe smajlija mogu prepoznati politički protivnici.
Primer 1:
Kako prepoznati desničara, pitate se? LAKO! Evo jednog kriterijuma:
Kad god nekoga kritikuješ sa razlogom, a on odgovori sa retardiranim smajlijem (npr. “
“) možeš biti siguran da je desničar. Ovaj test je 100% tačan i siguran!
Postmoderna razveselost nad činjenicama i životnim pitanjima je osnovni dokaz idiotizma.
Jer, ko bi bio ozbiljan, pa “Velika istina” i objektivnost su samo društveni konstrukti, i onda im treba ostaviti samo jedan “haha” i nastaviti dalje.
“Haha” i vama, jer ste upravo završili na desnici, a krenuli od postmoderne.
Nova desnica, kao i stara, ne vidi otkuda uopšte potreba za društvenim dijalogom o društvenim pitanjima – ali ne samo jer je sve prirodno (kako kaže “stara” desnica) – već zato što se postavljanje samog društvenog pitanja ozbiljno, sama mogućnost da se razmatraju objektivne kategorije društva – smatra nemogućim, a ljudi nesposobnim, i sama ideja ozbiljne kritike je “smešna”.
Drugim rečima, “haha” – svaka kritika je “haha”, kao što je “haha” je dovoditi u pitanje levičarsku, desničarsku ili bilo čiju neozbiljnost po društvenim pitanjima, i “haha” je uopšte svaki pokušaj da se ozbiljno uzme i govori o društvenoj stvarnosti.
aleksandarmatkovic.wordpress.com 