Posle Siniše Malog: šta je “neakademsko ponašanje”?

Nakon što je Univerzitet u Beogradu ove godine pao za 100 mesta na Šangajskoj listi svetskih univerziteta i tokom reforma u nauci, u Srbiji se ove godine povela intenzivna javna debata o doktoratu funkcionera SNS i Srpskog Ministra finansije Siniše Malog.

Prethodno, nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka (FON) Univerziteta u Beogradu je u oktobru ove godine utvrdilo da doktorat Siniše Malog “nije plagijat”, da bi već u novembru ovu odluku Odbor za profesionalnu etiku preinačio i jednoglasno glasao za to da je u pitanju plagijat. Interesantno, tema doktorata je bila “Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji”.

Ima li “neakademskog ponašanja” posle Siniše Malog?

Danas (12. decembar 2019.), Senat Univerziteta u Beogradu je jednoglasno odlučio da poništi doktorsku diplomu Siniši Malom.

Istog dana, mediji su objavili da Filološkom fakultetu čeka još 4 zahteva za utvrđivanje “neakademskog ponašanja”, uključujući i jedan zahtev koji je predsednik “Dveri” (poznata desno-orijentisana partija u Srbiji), Boško Obradović podneo protiv direktorke Službenog glasnika Jelene Trivan.

Međutim, u oba gorenavedena slučaja, pitanje stanja u akademiji i, konkretno, plagijata i doktorata je dospelo u žižu javnosti tek kada su se njima pozabavili političari, dok su mnogo učestaliji problemi istovremeno sklonjeni u pozadinu.

Politički obračuni i naučna etika

Tako, 4 zahteva za utvrđivanje “neakademskog ponašanja” na Filološkom fakultetu su opet ostala u senci vesti da je predsednik “Dveri” podneo zahtev za utvrđivanje da li je doktorata direktorke Službenog glasnika plagijat ili ne.”Neakademsko ponašanje” se ovde pominje isključivo u kontekstu pisanja doktorata.

Međutim, ono što se od fokusa na doktorske disertacije (a pogotovo samo na jednu disertaciju) ne vidi, jesu na stotine svakodnevnih slučajeva protiv jednog ogromnog, ali zapostavljenog dela “akademije”. U pitanju su mladi naučni kadrovi. Prava surovost “nekadameskog ponašanja” je uperena protiv ovog dela unutar akademije i “neakademska ponašanja”, redovni mobing i neretka seksualna zlostavljanja (pogotovo ženskog dela akademske “populacije”) – tačnije sve što se dešava u svakodnevnom životu – koja se i dalje nalaze van vidokruga javnosti.

Koliki je zapravo problem?

Po nekim statistikama, samo tokom 2015. je 80% (!) doktoratana prisustvovalo mobingu. Od toga, skoro svakoj drugoj osobi je barem jednom sugerisano da u naučnim radovima potpišu osobu koja nije nikada učestvovala u radu (Grafik 1, ispod). “Neakademsko ponašanje” unutar akademije nije rezervisano na plagijate, ono se tiče svakodnevnog vređanja, zlostavljanja i ucenjivanja mladih i novih ljudi. To se dešava i na institutima i na fakultetima, a pogotovo u slučajevima mladih saradnika i saradnica u nastavi, asistentkinja i asistenata te mladih istraživačica i pripravnika na institutima.

U Srbiji, prema skoro objavljenim statistikama, ima oko 12 032 naučnica i naučnika, od kojih je u okviru instituta ima 2110 istraživača saradnika, dok u okviru fakulteta ima 2295 docenata (obe kategorije predstavljaju naučnike koji su obično na početku svojih karijera). To znači da tačno jednu trećinu od ukupnog broja naučnika – 4405 istraživača i istraživačica – jesu mladi kadrovi koji su najčešće izloženi gorenavedenom tretmanu. Štaviše, ovom broju bi trebalo dodati i apsolutno prekarni, volonterski rad studenata i studentkinja u nastavi i dobiće se mnogo realnije stanje stvari.

U medijima se često čuju pitnaja “zašto nam odlaze” mladi, naučnici, lekari, itd., ali se po tom pitanju retko čuju glasovi mladih istraživača u javnosti. Naprotiv, upravo oni ostaju u senci.